"Kao ćlan Škabrnjskog bataljuna ZNG-a upravo sam bio na straži kada se 18, studenog oko 7,15 sati začulo brujanje tenkovskih motora. Iz pravca Zemunika Gornjeg prvi tenk je došao na ulaz u zaselak Ambar i tu su tenkovi zastali. Prvi tenk je ispalio granatu iznad sela, a onda je jedno desetak minuta bilo tiho. Njihova se pješadija rasporedila na oko 100 metara od nas, računali smo da neće pucati, a onda je tenk krenuo u Škabrnju. Šime Ražov ga je pogodio, a drugi je tenk preko suhozidine nastavio u selo. Tada je nastala borba prsa u prsa, žestoka borba trajala je puna četiri sata, sve dok oni nisu osvojili prvi podrum. Neusporedivo bolje bili su od nas naoružani, a mi smo ipak pružali junački otpor. Polako smo se povlačili prema selu, ja sam se s još trojicom suboraca iz Ambara izvukao oko 12,15 sati, išli smo prema Škabrnji, a zatim preko Škara prema Prkosu. U to vrijeme, raketirao nas je i avion, ali smo se ipak izvukli."